Tek onako...

Nije samo ljubav dovoljna da bi se brak sačuvao. 

Uostalom, ta ljubav koja nas spaja uvek dođe i prođe (fiziološki proces neophodan za produžetak vrste).  Ciklus koji ima svoj početak i kraj - od zaljubljivanja do potpune ravnodušnosti.

Svi mi želimo da sačuvamo brak, ali nam se desi nešto lepo zbog čega zaboravimo ko smo ustvari. U novim okolnostima doživaljavamo sebe kao novu ličnost koja nam se mnogo više dopada od one koja smo do malpre bili. Onda poželimo da provedemo ostatak života sa osobom čije nas prisustvo čini tako posebnim. Sjebemo dotadašnji život koji je bio normalan i dosadan zarad novog života u kojem ćemo biti presrećni i ludo zaljubljeni neko vreme dok sve ne dođe ponovo na svoje - na normalno i dosadno. Onda se kajemo jer smo grdno pogresili, a nazad ne može. 

Pitajte one koji imaju dva braka iza sebe i bar po jedno dete u svakom od njih. Ima ih koliko hoćete, neka vam samo iskreno odgovore DA LI SU POGREŠILI. 

 

Čudni su mi komenari onih koji govore da je jedan život koji treba živeti i da niko nema prava da se meša u vašu slobodu. Ja mislim da upravo iz tog razloga neko  ipak ima pravo da vam skrene pažnju da zarad trenutne zanesenosti možete prokockati svoj život kao i život onih koji u tom momentu direktno od vas zavise na ovaj ili onaj način.